Политика добити корпоративног предузећа

У средишту функционисања корпоративних предузећа налази се добитак, као основни мотив привређивања, најважнија покретачка снага, основа и оквир поделе и главни критеријум расуђивања о разумности економског понашања. Општи интерес учесника у корпоративном аранжману, власника, менаџмента, кредитора, запослених и друштва у целини у погледу употребе ограничених ресурса, у условима када је корпоративна имовина недодирљива за улагаче и када вечита сукцесија припада предузећу а не власницима, намеће добитак и политику добитка као нешто чиме се сва предузећа баве и чиме се морају бавити.
Основна намера у овој књизи је да се, уместо широко заступљеног парцијалног и сегментарног истраживања политике добитка, примени један готово неексплоатисан шири приступ и да се од разбацаних и по много чему конфронтираних делова по функционалним и друкчије конципираним парцијалним политикама формира јединствен корпус политике добитка корпоративног предузећа. Полазна идеја при томе је да политика добити приоритетно претпоставља одговор на три кључна питања: 1) који су извори добитака и како пројектовати циљна добитна остварења, 2) како добитак мерити и, с тим повезано, који добитак треба исказати и 3) на који начин расподелити исказани добитак, а да то буде у функцији максимирања тржишне вредности предузећа. Под претпоставком да су питања добро постављена, у смислу да коректно следе логику функционисања корпоративних предузећа, целовита политика добитка обухвата политику задавања (пројектовања) или остваривања добитка, политику исказивања добитка и политику поделе добитка. Сви проблеми су разматрани са становишта њиховог утицаја на тржишну вредност предузећа. Књига се користи као уџбеник на мастер студијама на предмету Политика добити предузећа. Истовремено, она је намењена корпоративним менаџерима, рачуновођама, финансијским аналитичарима и свима онима који се на било који начин баве проблемима који задиру у суштину функционисања корпоративног предузећа.