Теорија биланса

Осим проширења и промена садржине у овом издању извршене су значајне измене у систематизацији, срачунате пре свега на успостављање редоследа у коме су јасно подвојени: општа питања (основе) билансирања, проблематика редовног годишњег закључка, консолидовања годишњих закључака (рачуни групе), специјалних биланса и, коначно, теорије биланса и проблеми одржавања капитала. Чињеница да је садржина годишњег закључка условљена, пре свега, његовом циљном оријентацијом захтевала је, у условима лоцирања проблематике билансних теорија у засебни одељак на крају књиге, укључивање у одељак о годишњем закључку поглавља које расправља о алтернативама оријентације билансирања усмереном на приказивање имовине (статичко схватање) или на утврђивање успеха (динамичко схватање), као и поглавља које расправља о условљеношћу билансирања правном формом предузећа. Коначно, због обима који превазилази уобичајени оквир једне књиге, ово издање је припремљено за издавање у два тома, од којих први садржи основна питања билансирања и проблематику редовног годишњег закључка укључујући текст ИВ Директиве ЕЗ, док други том обухвата питања консолидовања, специјалних биланса и билансних теорија са проблематиком одржавања капитала, као и текст ВИИ Директиве Европске Заједнице. Обновљени и проширени текст Теорије биланса, са садржином у духу новог билансног права, постаје истовремено уџбенички материјал за студенте, слушаоце односне дисциплине на економским факултетима и користан материјал за све оне који се појављују у улози директора, прокуристе и одговорних за састављање или утврђивање и оцену годишњих закључака, који су не само основа полагања рачуна него и одлука о улагању или повлачењу капитала из било које правне форме предузећа.