Увод у финансијску математику

У првом делу књиге који се односи на прост интересни рачун презентирано је шест поглавља. Прво поглавље обухвата детаљан приказ обрачуна интереса као накнаде коју дужник плаћа повериоцу за коришћење позајмљеног новца за одређено време. Акценат је стављен на суштину обрачуна простог интереса уз истицање да се он увек обрачунава на једну исту величину капитала у току целокупног времена употребе капитала. Након ове анализе у оквиру првог поглавља обрађена је проблематика обрачуна средњег рока плаћања. Друго поглавље обухвата анализу поступка ломбардовања као одобравања зајма на основу заложених ствари од вредности, робе смештене у јавна складишта, драгоцености и хартије од вредности. У оквиру трећег поглавља представљена је опсежна анализа текућих рачуна са објашњењима обрачуна интереса, трошкова и провизије по позитивној, негативној и степенастој методи. Предмет анализе у четвртом поглављу је веома актуелна проблематика потрошачких кредита као најразвијенијег облика кредитирања становништва са акцентом на начинима њиховог обрачуна.
У петом поглављу приказано је есконтовање меница док је шесто поглавље посвећено обрачунима у вези девиза и арбитраже девиза. Други део књиге састоји се из пет поглавља у оквиру којих се анализира сложени интерес. Код сложеног интересног рачуна камате обрачунате за први обрачунски период не подижу се већ се додају постојећем капиталу и у следећем обрачунском периоду камата се обрачунава на почетну вредност капитала увећану за камату из првог периода. Овај принцип обрачуна камате користи се у сваком следећем обрачунском периоду, односно база за обрачун камате се мења. Прво поглавље другог дела књиге односи се на израчунавање крајње вредности капитала помоћу фактора акумулације. У другом поглављу обрађен је дисконтни фактор помоћу кога се израчунава садашња вредност капитала ако је позната његова увећана (крајња) вредност. Треће поглавље се односи на обрачун крајње вредности једнаких сукцесивних улога а четврто поглавље на обрачун њихове садашње вредности. У петом поглављу обрађен је поступак амортизације зајма при декурзивном и антиципативном обрачунавању интереса. Књига „Увод у финансијску математику“ је првенствено намењена студентима Економског факултета у Београду а могу је користити и сви банкарски и финансијски стручњаци.